Pitanje oko koje politike će se više glasača skupiti, postavlja se nakon svih skupova koji se dese u organizaciji neke stranke ili grupacije. Ali, kao što nam je sve u ovoj zemlji izokrenuto naopačke, tako je i ovo. Jer nije pitanje koliko će zeleno levi blok privući ljude da glasaju za njih praveći ekološki skup, ili skup protiv korupcije i kriminala koji se dešava u našoj zemlji svakodnevno. Činjenica je da je zeleno levi blok podigao glas protiv trovanja Srbije, zajedno sa narodom koji se okupio na skupu. Jer je to normalno. Činjenica je da je zeleno levi blok podigao glas protiv ćutanja tužilaštva i pravosuđa zbog dokaza iznetih u Pandorinim dokumentima, koji nedvosmisleno ukazuju o kriminalnim aktivnostima funkcionera. Jer se o tome se ne sme ćutati.
Jer nije jedini Siniša Mali sa tajnim računima. I nije to samo usko vezano za vrh vlasti. Imamo mi i Siniše na lokalu, sa skrivenim računima, zlatnim karticama,paralelnim gradnjama svojih objekata sa materijalom namenjenim za gradnju i sređivanje opštinskih zgrada. U svakom gradu i opštini se to može naći i građani to znaju. Ali građani, kao pojedinci ne smeju o tome javno da pričaju.
Pitanje svih pitanja je koliko je ljudi koji će stajati sa strane i posmatrati u šta nam se pretvara država. Jer ne vide da neko može to da promeni. Znate, ako krene sa radom Rio Tinto, prirodna katastrofa koja će se desiti iskopavanjem na bilo kojoj teritoriji Srbije, svi ćemo biti ugroženi. I glasači vlasti i opozicioni glasači.
Kada je korupcija na svakom nivou, kriminal koji prožima državu u svakom segmentu, i kada pravosuđe i tužilaštvo ćuti na sve te dokaze koji su izneti, nije stvar u broju glasača koje će privući zeleno levi blok organizujući protest protiv kriminalne države. Stvar je u tome da smo kao narod u opasnosti da postanemo robovi u zemlji koju je otela kriminalna vlast. U normalnoj situaciji, poziv da narod izađe na ulicu bi trebalo da uputi svaka javna ličnost koja ima mogućnost bilo kakvog medijskog prostora.
Ono što se traži od opozicionih političara, od ljudi koji bi sutra trebalo da povedu ovaj narod u promenu, koja će nastati samo sklanjanjem ove kriminalne stranke i njenih sledbenika je jedinstvo, ali ne u kalkulisanju poslaničkih mandata, prepucavanju iza zatvorenih vrata ko je bitniji i ko šta smatra da je zaslužio. Briga narod više za smatranje. Briga ih i u koliko će kolona ići opozicija na izborima. Narod hoće da se kroz celu Srbiju čuje da ovo nije normalno stanje. I da postoji nada da će do promene doći. Da postoje ljudi na političkoj sceni Srbije koji shvataju da moraju da oni prvo budu ti koji jasno i glasno kažu da ovo nije normalno stanje. Da pokrenu narod i da omasove pritisak na sve institucije koje ne rade svoj posao da počnu da ga rade.
Sukobi u opoziciji, prepucavanja, bila ona u medijima ili na društvenim mrežama,vode samo ka tome da se pokaže koliko su pojedinci bitni. To onda nije politika. To je onda lični interes, koji pokazuje da nije baš svima stalo do promene. A narodu je više dosta ličnog interesa. Sadašnji vlastodršci su pokazali da je politika u njihovoj perspektivi isključivo sredstvo za ostvarivanje ličnih interesa. Mi, koji smo opozicija, moramo da pokažemo šta je zapravo politika. Da je to u stvari direktna saradnja sa građanima, a ne sa kriminalcima. Da je to posao svih nas koji smo se odlučili da se njome bavimo zato što nam je važno šta građani žele. Zato se sada ciljevi politike i potrebe prave sa građanima. U ovakvoj uzurpiranoj zemlji građani prave promene. A ne šaka političara iza zatvorenih vrata. Jer kada dođe na red dan za najkrupniji zadatak, a to je svrgavanje ove vlasti, na izborima ili na ulici, moći ćemo da kažemo da smo zajedno uradili čitav niz stvari i da sad možemo da uradimo i ovo. I onda će do pobede doći.
Autorka je Interna revizorka i članica Senata ZZS
