Актуелно
0
0
0
s2smodern

Градоначелник Шапца и председник Заједно за Србију Небојша Зеленовић изјавио је вечерас да је град на чијем је челу "видело слободе у Србији, које ће од своје земље направити место где слободни људи пристојно живе.

У Француском институту у Београду на скупу посвећеном писцу и преводиоцу Станиславу Винаверу, Зеленовић је рекао да су Француска и Париз за Винавера имали непроцењив значај и били његово "Видело света".

"Винавер је најевропскији посленик српске културе. Својим делом и генијалношћу отворио је широм врата уласку европске духовности у наше национално биће", рекао је Зеленовић.

Он је додао да је Винаверово дело драгоцено данас у Србији, јер говори о слободи, модерности и толеранцији, о томе да ли и како да будемо друштво људи отвореног ума.

"Култура, у којој је Винаверово дело и његова борба против мрачњаштва, као и његов патриотизам, један од угаоних каменова, мора да буде темељ наше борбе за нормалну Србију", поручио је Зеленовић.

Зеленовић је рекао да је пријатељство и разумевање са Француском и данас од кључног значаја за Србију и да скуп посвећен Винаверу у Француском институту сведочи том пријатељству и жељи да делимо заједничку европску будућност.

Професор Гојко Тешић рекао је да је Винаверово "Видело света" најлепши споменик који је један појединац могао подићи Француској и да је Винавер познавалац свега што чини француски дух.

"Породица Винавер је део најлепше шабачке традиције. Његова мајка је била успешна пијанисткиња а отац лекар који је донео први рентген апарат у Србију", подсетио је Тешић.

Професор Радивоје Констатиновић подсетио је на манифестацију посвећену Винаверу која је у Шапцу покренута 2015. и "честитао Шапчанима што настављају најевропскију и најсрпскију традицију".

Фондација Станислав Винавер чији је оснивач Град Шабац представила је вечерас у Француском институту научни зборник са скупа посвећеног везама тог писца и француске уметности, који је организован као део Винаверових дана европске културе у Шапцу.

Преводилац, писац, новинар и дипломата Станислав Винавер родјен је у Шапцу 1. марта 1891. године, у угледној јеврејској породици.

Винавер је превео на српски језик "Доброг војника Швејка" Јарослава Хашека, "Гаргантуу и Пантагруела" Франсоа Раблеа, "Алису у Земљи чуда" Луиса Керола, "Доживљаје Тома Сојера" Марка Твена, "Тристрама Шендија" Лоренса Стерна.

Преводио је са енглеског, пољског, чешког, руског и немачког језика. Његови слободни преводи, особен стил и нови изрази наилазили су на отпор издавача, али су постали ненадмашни, скоро као и оригинална дела.

Медју делима Станислава Винавера су "Заноси и пркоси Лазе Костића", "Надграматика", "Европска ноћ", "Чувари света", "Пантологија новије српске пеленгирике" и "Најновија пантологија српске и југословенске пеленгирике", "Шабац и његове традиције", "Громобран света", и друга.

© 2013-2019 Zajedno za Srbiju  | Sva prava zadržana |