Актуелно
Facebook
Twitter

ЗЕЛЕНОВИЋ: Заједно за Србију подржава протесте и захтеве студената

Заједно за Србију подржава протесте и захтеве студената који се шире Србијом и који показују да младе генерације не пристају на ауторитарни систем и да не желе да оду из земље. 

Ови протести су порука властима и поука опозицији да се више никада не сме пристати на излазак на изборе без унапред прецизно дефинисаних изборних услова који морају бити у складу са највишим европским стандардима, а не у складу са правилима игре горим него у време  Милошевића. Историја је показала да се свака власт која се ослања на силу пре или касније суочава са отпором слободних грађана, јер је слобода највиша вредност за сваког човека.

Небојша Зеленовић

Председник Заједно за Србију

Београд, 6. април 2017. године

 

Небојша Зеленовић: Избор Јеремића крај самовлашћа у Србији

Председник Заједно за Србију и градоначелник Шапца Небојша Зеленовић оценио је данас да би избор Вука Јеремића за председника Србије значио крај самовлашћа у Србији.

Зеленовић је рекао да Вук Јеремић има "веома широке и драгоцене контакте међу политичарима, пословним људима и јавним личностима широм света, што ће му омогућити озбиљна достигнућа у борби за бољи живот грађана Србије, када постане председник Републике".

- С друге стране, Јеремићев избор представљаће суштински крај самовлашћа које је оковало Србију - рекао је Зеленовић.

Бивши министар спољних послова Србије и директор Центра за међународну сарадњу и одрживи развој Вук Јеремић изјавио је данас да је одлучио да се кандидује за председника Србије, јер воли Србију и не пристаје на њено пропадање.

- Уверен сам да заједно можемо променити овај назадни систем и створити достојанствену, суверену и развијену државу, Србију чији ће грађани бити слободни, сигурни и самостални. Земљу у којој се не шапуће већ слободно и гласно говори - рекао је Јеремић током говора на скупу "Србија у 2017" у Београду.

Вучић је у Шапцу опозиција

„Оно по чему се град Шабац разликује од других локалних заједница у Србији, а са сигурношћу могу рећи и у региону, јесте омогућавање грађанима да доносе одлуке везане за њихов свакодневни живот. Одлуком да порез на имовину остане месним заједницама – а ми их у граду и околини имамо педесет – отворили смо простор лјудима да сами одлуче како ће се њихов новац потрошити.“

Лидер странке Заједно за Србију Небојша Зеленовић једини је градоначелник у Србији који не припада владајућој већини. Ипак, Шабац нимало не заостаје, већ по много чему и предњачи у Србији. Између осталог и када је ријеч о привлачењу и доласку страних и домаћих инвеститора. А како је то једна од активности о којима премијер Александар Вучић толико воли да говори, поставља се питање у чему је разлика између власти у овом граду и оне на нивоу државе.

„Време“: Да ли ћете правити „Шабац на води“? То је сада у тренду.

Небојша Зеленовић: Шабац неће добити „Шабац на води“, али ће зато бити изграђен фантастичан парк који ће грађанима омогућити све садржаје везане за културу, рекреацију, чисту животну средину... Граду је потребно да се у њему људи одећају пријатно и да остану да ту живе. Јер, како кажу економисти, инвестиције прате људе, а не обрнуто.

„Време“: А да ли су због тог парка рушени нечији објекти? Јер и то је у тренду.

Овде је све јавно. Никоме није, нити сме бити, нешто порушено. Овде није реч о политиканству, а кад то кажем, мислим на ноћно рушење у Савамали и, са друге стране, на бесправну градњу у Новом Пазару која неће бити порушена. Овде, у Шапцу, све се зна – имали смо и јавна гласања грађана о садржајима које они желе да виде у том простору. На крају године, одборници у нашој скупштини ће гласати и да ли нам треба овај велики и важан пројекат. Све у следу догађаја биће у складу са законом. Међутим, све оно што симболише случај са Савамалом, дакле системско урушавање институција и таблоидизација политичког живота, довољан је разлог да ми из Шапца будемо опозиција премијеру Александру Вучићу, баш као што је он опозиција у нашем граду.

„Време“: Како изгледа бити градоначелник у опозицији централној власти?

Шабац је једини такав град у Србији. Грађани су нам дали поверење како због онога што смо до сада урадили, тако и због развојних планова. Међутим, губитници на прошлим изборима у граду сада желе да нам отму власт на најгрубљи начин – куповином одборника.

„Време“: Што очекујете на сљедећој градској скупштини?

Видите шта се дешава у републичкој скупштини? Покушаје свега тога ми смо имали одмах након последњих избора, приликом конституисања наше скупштине. Нама у граду Шапцу не преостаје ништа друго сем да се трудимо да радимо стриктно на законски начин. Поред тога, имамо чешће седнице Скупштине него ико руги у Србији, а ту су и јавне расправе... Грађани треба да знају ко их и како заступа, и зато смо победили на последњим изборима.

„Време“: Поменули сте куповину одборника...

Вучићу није довољно што има власт у целој земљи, па хоће и да је отме у Шапцу. Техника је позната: то су притисци на одборнике и чланове њихових породица, стављање у изглед одређених погоднсти, злоупотреба институција обећањима да ће оне мимо редовне процедуре неком нешто олакшати или отежати... Зна се како су преотимане општине у Србији.

„Време“: У том контексту, какви су односи са централном влашћу?

Вучићева мантра на прошлим изборима састојала се у томе да Шабац неће напредовати ако се на његовом челу не нађе Српска напредна странка; да ће град пропасти уколико не буде било те политичке једнообразности. Е па, грађани му нису поверовали. Зашто? Зато што је могуће уредити град, запослити људе, изградити велике инфраструктурне објекте и омогућити људима да зарађују више него раније, а да нисте поклекли, савили се или постали део владајуће већине само зато што премијер то хоће. Захваљујући чињеници да смо добили највећу директну страну инвестицију у Србији – а то је компанија „Yazaki“ – показали смо како може и треба да се ради. О доласку ове компаније није одлучио Вучић, а нисам ни ја. Они су сами одлучили јер су проценили да им ми пружамо најбољи пословни амбијент у Србији. Био сам шокиран да Вучић није дошао на потписивање уговора већ је послао државног секретара господина Стевановића из Министарства привреде да он то уради. Вучић и његов СНС су у Шапцу доживели крах самом чињеницом да је, од свих места у Србији где су на власти, највећа директна страна инвестиција дошла у једини град где то нису. Тиме је све речено.

„Време“: Колики је износ те инвестиције?

Реч је о двадесет пет милиона евра. Постоји мода у Србији да локалне самоуправе у борби за инвестиције нуде све, укључујући и оно што је противно закону; нуде да изграде или рентирају фабрику, поклоне земљиште, разне друге погодности. За разлику од такве праксе, јапанска компанија „Yazaki“ дошла је у Шабац на начин на који се то ради у свету. А то је да купе земљу, својим новцем саграде фабрику и запосле хиљаду и седамсто људи. Поред тога, шабачка фирма је победила на међународном тендеру који је расписала компанија „Yazaki“ за изградњу њене фабрике од тридесет хиљада квадратних метара; то је вредност посла од неких петнаест милиона евра. То говори да управо шабачке фирме чине кичму града. 

„Време“: Помињете друге самоуправе и њихове понуде... У чему се Шабац разликује?

Желим на првом месту да истакнем да овде код нас нема задуживања државе – не узимамо никакве кредите, не повећавамо наш дуг и не блокирамо развој града. На тај начин не повећавамо јавни дуг Републике Србије, а то је важно за читаву државу.

Шта, дакле, град Шабац нуди? Нудимо највећу индустријску зону у читавом региону, брз и квалитетан административни апарат који вам никад неће рећи да све може и да нема проблема, јер их увек има и никад није да све може, али смо ми ту да то решавамо. Имамо, даље, одличан однос са свим инвеститорима, домаћим и страним, у чему нам највише помажу наш Савет, наша Привредна комора и тела која на недељној бази прате развој сваке појединачне инвестиције у Шапцу. Затим, земљу можете купити од града: нећете добити ливаду, као што се другде дешава, већ комунално потпуно опремљено земљиште; у року од шездесет дана можете да купите земљиште и добијете грађевинску дозволу. Као инвеститор овде долазите у потпуно законски амбијент, нисте купили мачку у џаку и ми вам то гарантујемо: инфраструктура је у нашем власништву, земља такође. Имамо најниже цене комуналних услуга у Србији. 

Само у протеклој години, двадесет шест домаћих и страних компанија купило је двадесет пет хектара у нашој индустријској зони. Ми никад ником нисмо поклонили земљу. Сви су је купили по цени од седам евра за квадратни метар. Другде ту земљу можете добити за џабе, али ће вам требати мало богатство да је оспособите. Струја, вода, гас, канализација, оптички кабл, саобраћајница – то све добијате у пакету када радите у Шапцу. Такође, за инвеститора можемо да побољшамо обуку људи које он запошљава тако што организујемо учење страних језика или рада на рачунару, или обезбеђујемо другу врсту подршке. Верујемо, једноставно, да је бизнис инвеститора интерес заједнице, а интерес инвеститора – да би могао да зарађује – задовољна заједница. 

„Време“: Кад смо код заједнице – како остварујете комуникацију са грађанима? 

Оно по чему се град Шабац разликује од других локалних заједница у Србији, а са сигурношћу могу рећи и у региону, јесте омогућавање грађанима да доносе одлуке везане за њихов свакодневни живот. Одлуком да порез на имовину остане месним заједницама – а ми их у граду и околини имамо педесет – отворили смо простор лјудима да сами одлуче како ће се њихов новац потрошити. Садруге стране, подигли смо фискални капацитет града јер смо наплатили више пореза него раније. 

Грађани пристају да плаћају ако знају како се њихов новац троши. Иначе, завршили смо и програмски буџет уз партиципацију грањана – њих више од пет хиљада изјаснило се које пројекте желе да виде. Уверен сам да ћемо већ следеће године омогућити грађанима да гласају за читав буџет, односно за све оно што сматрају важним за развој града. Такође, настојаћемо да од средине наредног лета организујемо референдуме у месним заједницама везано за сва питања важна за њих.

„Време“: На што су мјесне заједнице утрошиле новац од пореза на имовину?

Палета је широка. У једном селу на Церу одлучили су да реконструишу дом културе, у другом су уредили гробље, у трећем центар села, неки су одлучили да направе спортску балон-салу... Различите су одлуке, али њихова суштина је да постоји општи консензус, да се сви они питају.

„Време“: Сљедеће године су предсједнички избори. Што очекујете од њих као предсједник странке Заједно за Србију? 

Чињеница је да су председнички избори увек били покретач озбиљних и драматичних промена у друштву. Мислим да ће нам се то десити и на овим предстојећим, баш као што се то дешавало 2008. или 2012. Сигуран сам да ће победити кандидат опозиције.

СВЕ МОЖЕ НА НОРМАЛАН И ЛЕГАЛАН НАЧИН

„Време“: Колико сте спремни да изиђете у сусрет страним инвеститорима? Да ли је могуће да неко од њих, на примјер, добије медицинске податке о грађанима?

То у Шапцу није могуће, као ни да решавамо отровни отпад инвеститора и да радимо све што не треба и за шта нисмо надлежни, као што је случај у неким другим срединама. Онај ко уради то што је урађено у Обреновцу, не мисли добро својим грађанима и ставља личне интересе испред општих. Иначе, ми у Шапцу имамо сталан раст запослености и пад незапослености, који је први пут након једанаест година испод десет и по хиљада људи. Између осталих, то су и показатељи из којих се види да има једно место у Србији где се све може радити на нормалан и легалан начин.

У претодне две године, колико сам градоначелник, разговарао сам са више од сто страних инвеститора. Знате, сви они прво дођу у Шабац. Зато смо ми у прилици да бирамо инвеститоре, а у обзир долазе само озбиљни, они код којих људи не раде за минималац и који ће пословати на дуги рок.

У овом тренутку, само у северозападној радној зони продали смо око педесет шест парцела за двадесет две фабрике са хиљаду и двеста педесет радника, а у још пет фабрика које су у изградњи треба да се запосли хиљаду и деветсто људи. Такође, у разговорима смо и са једанаест инвеститора који би могли да запосле још хиљаду и осамсто људи. Понављам, све може бити нормално и у складу са законом.

Извор: Недељник „Време“, 1. децембар 2016. године; аутор: Филип Шварм

Није мајка сина кудила што је на коцки изгубио, већ што се “вадио”

Изјава председника ЗЗС Небојше Зеленовића поводом Србију, поводом саопштења Јадранке Јоксимовић, министаке у Влади Србије о Управи за аграрна плаћања

Поводом изјаве министарке Јоксимовић да је Влада Србије створила  услове за коришћење ЕУ  фондова за пољопривреду, могу само да констатујем очигледну чињеницу како то није истина. Да јесте - пољопривредници би данас могли да користе тај новац.  Изјава министарке да очекује добијање акредитације у првој половини наредне године, обзиром на недостатке који су утврђени приликом последње провере ЕУ ревизора, врло је непримерена и  обмањује како пољопривреднике тако и ширу јавност. 

У последње четири године, Управа за аграрна плаћања је доведена у такво стање, да би сасвим сигурно боље прошла да се нико од стручњака ове власти није бавио њоме. Поновићу, наш предлог је да се формира одвојена институција која би се бавила само IPARD-ом, у постојећој згради у Шапцу.  Из садашње гарнитуре кадрова били би преузети  само најстручнији, а у менаџмент селектовани нестраначки одабрани кадрови, способни да изнесу терет акредитације. Данас, четири и по године након добијања статуса кандидата за чланство у ЕУ, ситуација је таква  да Управа не може бити акредитована пре 2018.  године,  чак и када би одмах почело да се ради како треба. Овако високо стручна установа се не може градити на сујети, са партијским кадровима, без плана и подршке стручне јавности, јер у супротном, ЕУ фондови ће остати недоступни за наше пољопривреднике заувек.

Никада ни једна ЕУ мислија није сугерисала да Управу треба пребацити из Шапца у Београд. Ни речи о томе нема у извештајима ЕУ ревизора из 2009., 2010., и 2011. године. У међувремену, до овогодишње мајске мисије, ни једна ревизија није ни обављена, због чега оваква препорука није ни могла да буде стављена. 

Зграда Управе у Шапцу је реновирана 2009. године уз помоћ града Шапца, по највишим технолошким стандарима и задовољава све ЕУ захтеве. ЕУ ревизори су, понављам, више пута то констатовали.

Овај објекат је пројектован да може да прими 155 запослених, што је сасвим довољно у фази акредитације. Постојали су планови који су предвиђали коришћење слободног земљишта, у околини објекта, за постепено проширење и реконструукцију, када додје време за повећање  пословних активности.

Министарка не говори истину ни када износи тврдњу о броју запослених у Управи. Никада није постојао план да се запосли 1200 људи, а што је посебно важно, када Управа буде потпуно попуњена, њени послови ће се обављати како у Централи тако И у 15 филијала широм Србије. 

Људи који су путовали из Београда су радили на националним, а не IPARD мерама. Тај план је био реализован само у прелазном периоду, док се не запосле радници из Шапца и околине. У радни однос су затим примљени људи који живе у Шапцу, а радници Министарства из Београда, који су путовали, су постепено били враћани на радне задатке у оквиру других институција Министарства пољопривреде у Београду

Што се министаркине бриге за лакшу и јефтинију везу пољопривредника са институцијама тиче, могу само да приметиме како је, у сваком случају, било ком пољопривреднику лакше да додје до објекта који се налази на самом улазу у град Шабац,  него на Булевар краља Александра у Београду, где ни паркинг за њих не постоји. Додатно, сви захтеви се подносе путем поште, а у 21. веку већина комуникације се одвија телефоном и e-mailom.

Небојша Зеленовић, председник ЗЗС

28. септембар 2016. године

Без Шапца нема европских пара за српску пољопривреду

Изјава председника ЗЗС Небојше Зеленовића поводом вести о одбијању акредитације Управе за аграрна плаћања Републике Србије за коришћење средстава из еропског IPARD фонда за пољопривреду 

Пре неколико недеља обратио сам се премијеру Вучићу отвореним писмом, због његовог упорног игнорисања јасних сигнала да ништа у Министарству пољопривреде не функционише и да се Србија неће акредитовати за IPARD фондове, супротно његовим јавно изнетим тврдњама у Скупштини Србије, 11. августа ове године, да смо се већ акредитовали и да је 175 милиона евра доступно српским паорима. Тако је ових дана, на велико изненађење и разочарење пољопривредника и опште јавности, стигла вест о одбијању акредитације Управе за аграрна плаћања, за коришћење европског IPARD фонда за пољопривреду. Тачно четири године након што је Управа за аграрна плаћања  са седиштем у Шапцу, у извештају Генералног директората за пољопривреду ЕУ, означена као лидер у спровођењу административних реформи, са циљем обезбеђивања европских IPARD средстава за пољопривреду Србије, тој истој Управи за аграрна плаћања, али са дупло више запослених и седиштем у Београду, одбијен захтев за акредитацију за IPARD. Изгледа да ни пет различитих директора за четири године, ни суманута селекција „подобних“ кадрова, ни беспотребно пресељење централе Управе у Београд, као ни масовне екскурзије за Брисел нису импресионирале европске ревизоре. Они изгледа нису политички баждарени да прогледају кроз прсте административним недостацима у замену за  „више циљеве” .

Упозорио сам премијера на овакав исход И бламажу државе Србије. То сам уцинио ослушкујући стручну јавност И пољопривреднике, од којих су многи припремали инвестиције, слушајући празна обећања ушминканих руководилаца Министарства и Владе.  

На жалост, реакција челних људи Владе и Министарства на овако поразне резултате ревизије нам говори да до акредитације неће доћи ни у блиској будућности. Неки од њих су се правдали наводећи необавештеност, док су други наводили тотално ирелевантне разлоге за неуспех акредитације и тиме показали врло висок ниво незнања. Да несрећа буде већа, уместо да се суоче са ситуацијом у коју су нас довели, од њих смо чули порицање и пребацивање одговорности, по вец опробаном рецепту 

Зато позивам Владу Републике Србије да направи први корак у добром правцу и врати IPARD агенцију у Шабац, где већ постоји зграда уређена по ЕУ стандардима, и одобрена од ревизора ЕУ за коришћење у сврху IPARDа.

Досадашња пракса је показала да су остале земље чланице акредитовале своје пољопривредне платне агенције у року од годину до две од момента стицања права на ЕУ фондове, а Србија је то право стекла у марту 2012. године. Пет директора и три министра, у протекле четири године, изводе  својеврсни административни риалити шоу у Министарству пољопривреде Србије. Видећемо шта ће чинити садашњи министар Бранислав Недимовић.

 Желим да истакнем  занемарену чињеницу да је већ неповратно изгубљено скоро 100 милиона евра из претходног програмског периода, које су могле да се искористе до ове године, а обзиром да је нових 175 милиона доступно од 2014. сасвим је извесно да администарција неће достићи капацитет ни 2017. и самим тим почеће неповратно губљење и ових средстава. Оваквим неодговорним односом  Влада је показала да је потпуно неспособна да  европским парама реализује преко 700 милона евра инвестиција домаћих пољопривредника.

Небојша Зеленовић, председник ЗЗС

25. септембар 2016. године

 

Почетна

Вести

О нама

Организација

Мултимедија

Контакт