Активности посланика
Facebook
Twitter

Благоје Брадић о изменама Закона о здравственом осигурању, 8. септембар 2014.

Излагања Благоја Брадића у Народној скупштини Републике Србије, 8. септембар 2014. године – начелна расправа о предлогу Закона о измени Закона о здравственом осигурању:

"Захваљујем госпођо председавајућа, господине министре, уважени државни секретари, колегинице и колеге народни посланици.

Данас причамо о измени Закона о здравственом осигурању, који је по хитном поступку дошао у републички парламент и једна мала дигресија. Ово је не знам који закон по реду који долази по хитном поступку, па оно што је предвиђено да се ради изузетно и ван редовне процедуре, ми доказујемо у републичком парламенту да то може да постане лако правило, тако да би требало изменити начин доласка докумената из Владе у републички парламент, јер нема потребе да стално причамо да је нешто по хитном поступку, дај изгласајте то да буде у редовној процедуру, да више не иде по хитном поступку.

Овим предлогом закона се тражи да се у важећем Закону о здравственом осигурању промени један члан где се продужава време овере здравствених књижица и каже се – у року од три године од дана ступања на снагу закона, замењује се речима: „31. децембра 2016. године“.

То је нешто што би требало да прође без дискусије, по аутоматизму јер се само мало помера рок за доношење и спровођење неке одлуке која је ушла у закон. Пошто је евидентно да ће скупштинска већина ово да усвоји, а и нема другог начина него да се усвоји, јер 2014. година истиче за пар месеци и немогуће је заменити здравствене књижице новим књижицама за два месеца, па таман и ми да преузмемо власт, то не би могли да урадимо, ради грађана ћу да објасним шта је то електронска здравствена књижица, шта је то електронски картон и шта је то електронски рецепт и чему то служи, да ли је то само нека новотарија са запада и услов ЕУ на путу приступања ЕУ, један од услова који морамо да испунимо или то стварно даје неки бенефит.

Значи, сви сте ви драги и поштовани грађани Србије свесни да када одете код лекара однесете књижицу, па тамо сестра извади ваш картон, са тим картоном одете код лекара, он попуни тај картон после прегледа, попуни рецепте и то сестра овери па ви онда одете у апотеку и тим рецептима подигнете лекове и терапију коју вам је прописао ваш лекар. С тим што у међувремену морате да се старате и водите рачуна да ваша здравствена књижица буде оверена, било потписом и печатом, било маркицом, тако је зову у народу, јер без тога нећете моћи да уђете у ординацију код лекара или ћете моћи, али морате да платите пун износ прегледа, лабораторијских анализа, дијагностичким метода и свега онога што је у процесу вашег лечења до излечења потребно да се уради.

Значи, неопходна је овера здравствене књижице, да она буде валидан оверен документ, а та овера у преводу значи да је или држава уместо послодавца или послодавац у зависности од правног основа осигурања здравственог уплатио доприносе који су до пре три месеца били 12,5%, сада су 10,5% јер одлуком Народне скупштине је смањено 2% Републичком фонду тј. здравству Србије од доприноса и пребачено у Пензиони фонд, али о томе ћу нешто касније, пар реченица.

Та овера гарантује да сте ви тј. неко уместо вас или ваш послодавац уплатио доприносе и да имате право да користите новац Републичког фонда за ваше излечење и све оно што вам треба у процесу излечења. То је зачето неке 2006. године када се ушло у процес комјутеризације здравствених установа у РС, ту је госпођа министарка бивша и то су чувени дилс програми један, два, три, не знам ни ја колико их је било, где уз помоћ новца европске заједнице та компјутерска опрема је набављана и занављана и купована и опремане су здравствене установе како би биле способне да пређемо на виши ниво комуникације у здравству, један виши ниво рада који за циљ има уштеду времена и уштеду новца, да све ово што сам рекао да је процедура када се оде код лекара пређе у електронску форму, тако да не постоје картони, да не постоје папири, да не постоје рецепти, да постоји једна картица као нова лична карта, што је сада пластична са чипом, где ћете ви све оно што треба да завршите, завршите са том картицом.

Шта се тиме добија? Ако пођемо од ординације, избегава се губљење времена код писања здравственог картона, избегава се губљење времена писања рецепта, избегава се дуплирање посла, избегава се ваше малтретирање и чекање док лекар то попуни и губљење времена нарочито што је битно и сво оно време које се неће трошити на писање те администрације, лекар може да посвети пацијенту, јер сада смо сви свесни када одемо код лекара да две трећине времена које је предвиђено за нашу опсервацију потроши пишући оне хартије а једну трећину да нас послуша, измери притисак или чује нашу муку због чега смо дошли код лекара.

То је то чему служи електронски картон, то је то избегавање малтретирање и лекара и сестара, с једне стране, а с друге стране пацијента и добијање више времена за преглед и лечење пацијента. То је услов. То је бенефит електронског картона.

С друге стране, када одете код вашег апотекара да узмете лек, не постоји опасност да изгубите, злоупотребите рецепт, него простим очитавањем вашег бар кода на књижици, апотекар уђе у вас електронски картон, види која вам је терапија прописана и ви добијете лек. То је друга предност.

Како то изгледа од стране Републичког фонда? Не постоје редови, чекање и нервоза код овере здравствене књижице. Постоје тзв. централни сервери, где сви пацијенти, тј. сви осигураници имају своје податке, где имају податке о уплати доприноса и где ви аутоматски добијете податак да су вама уплаћени доприноси и нема одласка више у локалне филијале. Штеди се време. Штеди се енергија, избегава се нервоза.

Оно што је врло битно – Фонд здравства се ослобађа да ради посао за који је и плаћен. То је анализа, начин финансирања, изналажење нових бенефита за пацијенте и праћење протока државног новца који се огледа у буџету Републичког фонда за здравствено осигурање. То је основна функција Републичког фонда, а не да ударају печате и потписују маркице, него да прате како се троши републички новац, како се троши новац осигураника. То су наше паре које се користе за наше лечење.

Шта ми имамо сада? Ми сада имамо да се у тај проблем ушло 2006. године. Године 2008, ту господине министре ви имате лоше податке од ваших сарадника па бих вас молио да убудуће долазите са тачним подацима, значи, 2008. године је расписан тендер за набавку електронских картица. За вашу информацију, пошто видим да је непотпуним информацијама реаговао и колега, на том тендеру је победио Завод за израду новчаница. Значи, није могло да буде никаквих малверзација. Од 2008. године су рађена три или четири анекса уговора. Јесте, тачно је да је цена била 5,16 евра, али у анексима уговора стоји, а они се и сада примењују, они нису промењени, да како буде падала цена сировине, инпута, пластике, чипова, тако ће да пада и цена картице према Републичком фонду.

У првој половини 2010. године Завод за израду новчаница је обавестио Републички фонд и Министарство, не могу сад да се сетим датума, али ту је министарка која може да потврди да ли је ово тачно или није, и рекао да може да се преузме. Али, имамо један проблем. Пошто је то било у еврима, Фонд не може да ради са еврима, он ради са динарима и требало је мало дуже време да Влада донесе одлуку и то је та чувена цена од 500 динара, то је одлука Владе из 2011. или 2012. године, није ни битно. Тек онда је Фонд могао по својој динамици, а динамика је говорила да ће огледни град за примену електронске картице бити Ваљево, зато што је то филијала средње величине. У Републици Србији постоје три врсте филијала: мале, средње и велике филијале. Претпостављам да знате да су велике филијале градови где су клинички центри, због обима посла, а то су Нови Сад, Београд, Крагујевац и Ниш. То су четири велике филијале. Ваљево је до тада имало умрежен систем.

Значи, приче да здравство није способно да прихвати нову електронску картицу, да не може да уђе у тај нови пројекат олакшања рада у ординацији, нису тачне. Апсолутно све здравствене установе, можда нека амбуланта нема компјутер, али ти компјутери нису не знам колико скупи, чак су сада изузетно јефтини, тако да то и није трошак. Једини трошак који би требало да се плати за увођење ових картица, поред картица, су читачи који за територију Републике Србије, веровали или не, коштају 60 хиљада евра, за целу територију, што је безначајна свота ако пођемо од тога с којим новцем располаже Републички фонд за здравствено осигурање.

Значе, те картице су требале прво у Ваљеву. Године 2013. на 2014. у Ваљеву је почео тај пилот пројекат, из простог разлога да се види да ли има недостатака, шта се дешава у реалном животу када се то спроводи у дело. Од 100 хиљада предвиђених, подељено је 600 картица, што је непојмљиво.

Прича се о томе да ће то бити малтретирање за осигуранике када буду вадили картице. Није тачно. То може да вам дође на кућну адресу, као и свака пластична картица коју добијате од банке са тим кодом, зато што ваши, тј. наши подаци се налазе у Централној бази података Републичког фонда и само треба персонализовати, како они кажу, и да ви то добијете на кућну адресу. Нема малтретирања.

Који су бенефити кад будемо то увели? Кажу да ће 60% радника у Фонду моћи да ради посао за шта је плаћен, а не да оверавају картице. Људи се неће малтретирати. Које су уштеде? Господин министар је рекао да је то 35 до 45 милиона које се троше годишње на замену картица, ових које имамо, ових књижица. И плус једно два до три милиона евра, јер нећемо плаћати преко осигурања све оне рецепте, упуте, картоне, који се користе у српском здравству. То је та тзв. папирна галантерија или папирна конфекција, како год је звали ти људи који тиме тргују.

Значи, не постоји више хартија у употреби. И то је предност. То треба рећи људима. Сада чујемо да ће нова цена бити 400 динара. У реду, по уговору, како иду цене инпута, тако ће и да пада. А ја сада питам Министарство здравља – министар финансија пре три месеца у овој сали нас је убеђивао како су направљене ангажовањем Републичког фонда и Министарства здравља енормне уштеде у рационалном трошењу пара. Ја бих вас молио да када говоримо о државном и здравственом новцу не причамо о уштедама. Причамо о рационалном трошењу. Уштеда значи да нешто нисмо урадили. Ми треба тај новац, као одговорни људи, да рационално трошимо како бисмо могли да проширимо опсег осигурања, како бисмо могли да укинемо листе лекове, како бисмо укинули партиципацију. То је рационално трошење. Какве уштеде у здравству? Можемо само економичније да се понашамо. Тада је речено да је 300 милиона евра, или 34 или 35 милијарде уштеда, да нема потребе више у здравству да се користи новац, постоје стенограми, да то иде тамо где треба, то је за пензије овога пута, мада није ни битно где иде, троши се у оквиру Републике Србије и да ако буде било потребе да ће републички буџет да интервенише и да допуни.

Ја сад питам – због чега осигураници који плаћају осигурање и који траже здравствену услугу морају додатно да плате картицу? Јел не плаћају они то својим оси-гурањем? Због чега Фонд не плати картицу? На Одбору је ваш државни секретар рекао да је Народна банка, тј. Завод за израду новчаница, поклонио Фонду и Министарству 1,2 милиона картица које треба само да се персонализују. У истом тренутку, поштоване колеге, на буџету републичког фонда се на позицији плаћања тих картица за 2014. годину налази 500 милиона динара. То значи, ако ми сада одлуком Министарства, ангажујемо тих 500 милиона динара и штампамо у Заводу за израду новчаница, јер нема потребе да расписујемо нови тендер, то је државна референтна установа која штампа новац, која најбоље то ради, која може одмах да ради, нема тендера, тај тендер је завршен, која ради по најминималнијој цени зато што су цене импута пале, значи да ћемо ми имати да ако и морају вашом политичком одлуком грађани Србије да додатно плаћају те картице, имаћемо два и по милиона осигураника који неће да плате. У том случају, обухватићемо све пензионере, социјално угрожене, чујем да ћемо напокон да добијемо ту социјалну карту, па сви они који имају социјалну карту добиће џабе. Мада, ја мислим и заступам став моје посланичке групе да то мора да буде бесплатно.

Ствар је оног ко даје осигурање и услугу осигурања како ће да се организује. То не сме да буде додатни трошак. То не сме да се плати додатно. Зашто два пута исто да плаћамо? Нема разлога то да радимо.

Очекујем да ће, о томе ћемо причати кад причамо о појединостима, министарство размотрити наш амандман, јер ту се ради о свима нама, о нашим суграђанима и напокон почиње да се бави, ево, колега је поменуо ДРГ групе, дијагностичке сродне групе. Треба то да уведемо, али не можемо да уведемо на начин плаћања, да сад не бих замарао суграђане, грађане Србије, да им објашњавам како функционише српско здравство, да ми радимо на откуп плана да се не плаћа ефиктивна услуга, не можемо то да радимо када, рецимо, један прост податак за дијагностичке сродне групе ми имамо болеснички дан који је упросечена вредност свега онога што се троши за једног пацијента који лежи у болници и уобичајене процедуре. Ми имамо уједначену за болеснички дан на кожној клиници, на неурологији, на инфективној клиници и на кардиохирургији, што је немогуће. Овамо је скупље, јер су скупљи импути, а ми хоћемо да уђемо да плаћамо по услузи са оваквим болесничким даном, онда ћемо терати наше здравствене установе у пропаст. Оне неће моћи да поднесу тај финансијски трошак, јер они немају акумулацију, немају додатни рад из кога би могли да црпе средства, једино средство то је Републички Фонд за здравствено осигурање.

Ми смо се одрекли, сад ћу ја да поновим ону реченицу коју сам причао пре три месеца, одрекли смо се триста милиона евра у здравству, јер нам је речено да ће све бити у реду, а имамо проблем у слабо насељеним местима, нарочито јужно од Саве и Дунава, где немамо довољно лекара, где не можемо да покријемо целу територију и уместо да ангажујемо новац на ту страну да повећамо капацитете и упослимо људе који нам седе на бироу, ми прво то не радимо, онда доносимо закон којим дајемо могућност да се за дефицитарне специјалности шаљу људи да о свом круву и руву, о свом трошку и да сами финансирају специјализацију, специјализирају како ко жели и има паре да плати кардиохирургију, васкуларну хирургију, анестезиологију, све оно што је дефицитарно, а овде је колала прича да ће то дати шансу младим људима за специјализацију. Да, у дефицитарним гранама, а не у свим гранама, те вас стога молим да озбиљно размотрите наше сугестије.

Нормално је да ћемо гласати против ако не подржите наш амандман. Ваш предлог закона каже да до 2016. године то треба да се уради, ја мислим да је то предуг период. Треба персонализовати само картице, то Фонд може да ради без малтретирања и доласка људи у Фонд. Треба направити оно што требају ваши сарадници, господине министре, треба направити јединствени програм за здравствени картон, јер у земљи Србији ми сада имамо да свака установа је тендерски наручивала свој изглед здравственог картона, то мора да буде униформа, са нивоима доступности и овлашћења да ли је на примарном, секундарном и терцијалном нивоу и треба то дати да ради Фонд, јер је Фонд 2009, 2010. године примио преко 100 инжењера електронике због овога што сада треба да се ради. Увођење електронске здравствене картице у Фонду имате и памети и сараднике који то могу да ураде.

Опрема, сервери, матични сервери, ја за Ниш знам, а ви знате за своје градове стоје већ четири године у Институту за јавно здравље. Да ли може да се умрежи? Како да не, па ми одавде се сад умержујемо, одемо на Гугл не може Фонд и амбуланте да се умреже у један сервер, таман посла. Мада ту има људи, ја сам стоматолог, који много боље знају електронику од мене, да не причам о томе да је можда требало то ставити на личну карту, али добро то зависи од нивоа доступности поверљивим подацима, не желим у то да улазим и да то дискутујем.

Значи, тиме треба да се бавите и да то завршите до 2015. године уз уважавање нашег амандмана, ту очекујемо од колега подршку да то буде бесплатно, немојмо да дозволимо, поштоване колеге, да људи плаћају дупло, ем плаћају здравствено осигурање, сад плаћају измену картице. То иде на терет Републичког фонда тј. на терет буџета који пуне грађани Србије.

Са надом да ћете размотрити наш амандман ја вам се захваљујем на пажњи.

 

(друго излагање)

"Захваљујем. Госпођо председнице, господине министре, судећи по овој дискусији, а пошто имам врло мало времена, око три минуте, покушаћу да сублимирам шта смо ми то од 10,00 часова до сада причали и шта је суштина онога што причамо.

За оне грађане који су се тек сада укључили у пренос на Другом програму РТС, ми сада дискутујемо о измени члана Закона о здравственој заштити, којом треба да се рок који је одређен 2011. године, а био је крај 2014. године, замене електронских картица, тј. наше класичне књижице замене електронском картицом, помери за 2016. годину. Видим да ће скупштинска већина то подржати.

Оно што смо инсистирали и што сам ја лично тражио од господина министра да узме у разматрање и размисли о могућностима, је да овај рок не буде 2016. година из разлога, господине министре, ви сте у једној реченици рекли да Фонд не може ништа да уради без одлуке Министарства и ту сте потпуно у праву, апсолутно. Ваш је посао као министра, са помоћницима, државним секретарима, ко год да ради у Министарству, да водите политику здравства и да креирате политику здравства, како би оно било ефикасније, доступније и како би грађани Србије имали бенефит од Министарства и од целог здравственог система, не да издајете картице. Ваше је да дате налог Фонду здравства да изда картице.

Фонд здравства, ако сте ме пажљиво слушали, има преко 100 инжењера електронике који могу да напишу програм, јединствени програм електронског картона, који је потреба ни који не постоји, јер сад и да хоћемо да умрежимо, не можемо, јер програми нису исти, нису идентични. Лаик сам за ту област, али то кажу они који се баве компјутерима.

С друге стране, инсистирам на томе да грађани Србије два пута не плаћају исти трошак. Ми плаћамо доприносе за здравство и подразумева се да у оквиру здравственог система ми не плаћамо картице, јер је то један од начина пружања услуге. То би било као сада да изађу лекари, мењају стетоскопе и ми сада плаћамо другачије стетоскопе. Зашто? Зашто то да плаћамо? Уз то, имамо констатацију да у Фонду здравства има пара. То је рекао бивши министар финансија. Рачунам да скупштинска већина која је тада гласала смањење процента за здравствено осигурање стоји иза својих одлука од пре три месеца. Значи, 300 милиона евра које смо пребацили нема потребе да буду у Фонду здравства, јер значи, у здравству има пара. Због чега би грађани плаћали додатно картице?

Оно што је Завод за израду новчаница поклонио, није поклонио. То су наше паре. Једно питање – ко је могао да донесе политичку одлуку да нема утужења у Заводу за израду новчаница? Ко има ту моћ? Ако је нешто за утужење, то је био Републички фонд за здравствено осигурање. Ко је донео одлуку да се не утужи? Ко је направио штету Заводу за израду новчаница? То није питање и тема за вас. Ваша је организација здравства. То је за председника Владе. Захваљујем."

Почетна

Вести

О нама

Организација

Мултимедија

Контакт